Irina II

Krv i pepeo

“Balkanska verzija Igre prestola gde su mnoge ličnosti stvarne, a borba za presto duga koliko i istorija sama.”

Opis romana

Nastavak sage Irina – Krv I pepeo donosi nove nevolje za mladu Irinu, koja nakon turbulentnih dešavanja na dvoru kralja Zigmunda sada ima novi, I umnogome opasniji zadatak pred sobom. Ona u pratnji Marka, mladog kraljevica, I Muratovog starijeg sina Jakuba, kreće put Dubrovnika I Venecije gde se nastavljaju napori ka stvaranju velike hrišćanske vojske, koja bi jedina mogla da se odupre nezadrživom prodoru nevernika sa Istoka. Dubrovčani uslovljavaju svoju pomoć sporazumom sa Venecijom, koji nije nimalo lako sklopiti, zato što oni dubrovačke trgovce smatraju pretnjom po svoje interese. Irina ima saveznika u velikom Frančesku Stragljatoreu, čuvenom gusaru I odmetniku, koji je stekao ogromno bogatstvo I uticaj u Veneciji, koji je odlučio da pomogne Irini zato što mu je Andragona, Irinin učitelj, nekada davno spasao žovot u Carigradu. Nakon velikih borbi u Veneciji, utočište  im pruža papa Kliment VII, iz porodice Orsini, I on podučava Irinu novim tehnikama vladanja I načinima da se upravlja ljudima, pritom obećavši da će Sveta stolica da uzme učešće u borbi protiv Turaka, za dobrobit celokupnog hrišćanskog sveta…

Irina predstavlja istraživanje ženske senzualnosti koja se instrumentalizuje, koristi u svrhu osvajanja moći I istražuje psihološke posledice takvog poduhvata. Irina je uvek u središtu priče, u moru različitih uticaja I previranja koje se roman trudi da razloži. Ona je ta preko koje se prelamaju svi uticaji, nasilje,želje I ambicije,prevashodno muškaraca u njenom životu, I Irina kao središte, kao symbol Prirode, sve to okuplja na jednom mestu, analizira I upija, ali I trpi strahovite posledice koje će ovi roman pokušati da predstave na najbolji način.

Zašto pročitati roman?

          Na pitanje zašto izdati ovaj roman prinuđen sam podvesti odgovor na nekoliko nivoa:

1) roman je istorijski triler po žanru, koji se pokazao vrlo uspešnim kako na domaćoj, a svakako na međunarodnoj sceni;

2) roman samom činjenicom da je istorijski i što obrađuje jedan od najdramatičnijih perioda u srpskoj srednjevekovnoj istoriji, sadrži  veliki broj likova koji su automatski poznati publici i koje će čitaoci lako pamtiti, bez obzira na fikcionalnu i dramsku obradu likova;

3) roman uprkos žanru koristi veliki broj modernih književnih stilova i tehnika, i u praksi koristi dostignuća feminističkog, post-modernističkog, post-kolonijalnog i drugih pristupa, koji doprinose višeslojnosti romana i posebnom tonu koji karakteriše roman;

4) roman je napisan mešavinom arhaičnog stila (često korišćenje infinitiva sa –ti, izbor reči, i dr.) i modernog govornog jezika, što bi ga preporučilo i intelektualnoj, kao i široj čitalačkoj publici;

5) roman nije pretenciozan u svojim nastojanjima, koristi se vrlo čitljivim narativnim jezikom, ima sve elemente modernog trilera i ujedno obrađuje vrlo ozbiljne teme koje su karakteristične za taj istorijski period, počev od religioznih pitanja, pitanja položaja žena i instrumentalizacije njihovog tela, pa sve do političkih previranja i borbe za vlašću karakteristične za taj period;

6) roman je samo prvi deo zamišljene trilogije, koja će po skromnom mišljenju autora imati značajan uticaj na domaću književnu produkciju i vremenom izgraditi svoju zasebnu publiku;

7) u roman je ugrađeno obimno istraživanje, roman je nastajao u toku doktorskih studija na Filološkom fakultetu, i u njega je takođe ugrađeno i spisateljsko iskustvo koje se proteže tačno deset godina unazad;

8) konkretna medijska podrška delu biće obimna i delimično finansirana od strane lokalnih sponzora, lokalne samouprave i iz sopstvenih sredstava; takođe,  internet prezentacija je uglavnom već osmišljena, trenutno razrađujemo sa nekoliko kolega platformu za promociju knjige preko društvenih mreža, bloga i ostalih promotivnih sajtova; priprema većeg broja plakata i organizacija promocija u zavisnosti od odluke Vaše izdavačke kuće;

          Roman Irina – Buđenje kraljice, jeste početak jedne značajne sage koja detaljno istražuje istorijski trenutak perioda neposredno pred Kosovski boj, ali i koristi se fikcijom koja značajno unapređuje dramatizaciju likova, mnogi od kojih su poznati iz popularnih, naučno-istorijskih i drugih izvora. Roman nije suvoparan niti naporan u pogledu nabrajanja činjenica, nije jednodimenzionalan i ne koristi se istorijskim izvorima na uštrb priče. Radnja teče jednim osclilirajućim tempom koji čas usporava i čas ubrzava radnju, i konstantno drži čitaoca u stanju napetosti, iščekujući ne samo šta će se naredno desiti, nego šta će još iz knjige saznati, jer knjiga takođe obiluje interesantnim i pomalo izmišljenom pristupu istoriji, nauci i religiji (Šekspirove stihove zapravo piše monah Teofan, zakoni gravitacije ili činjenica da Zemlja nije ravna već okrugla opšte je poznata činjenica u manastiru Sv. Sofije, naše najpoznatije narodne pesme nastale su takođe na manastirskom tlu kako bi bile upotrebljene za širenje patriotskih osećanja kod naroda,  …). Takođe, dijapazon likova je zaista širok, od Kraljevine Ugarske i njenog kralja Zigmunda, Rimskog pape Klimenta VII, Patrijarha srpskog i vizantijskog, i naravno turskog sultana Murata i njegovih sinova Jakuba i Bajazita, što ne samo roman svrstava u ambicioznije projekte, već i dovodi čitaoca u sam epicentar moći iz kojeg on sam ocenjuje likove i iz koga se i on oseća kao deo jednog istorijskog zamaha koji je pretio da uzdrma čitavu tadašnju Evropu (a mnoga od pitanja su i danas veoma aktuelna).

          Irina takođe predstavlja istraživanje ženske senzualnosti koja se instrumentalizuje, koristi u svrhu osvajanja moći i istražuje psihološke posledice takvog poduhvata. Irina je uvek u središtu priče, u moru različitih uticaja i previranja koje se roman trudi da razloži, Irina je ta preko koje se prelamaju svi uticaji, nasilje, želje i ambicije, prevashodno muškaraca u njenom životu, i Irina kao središte, kao simbol Prirode sve to okuplja na jednom mestu, analizira i upija, ali i trpi strahovite posledice koje će ovaj roman i njegovi nastavci pokušati da predstavi na jedan adekvatan i sveobuhvatan način.

          Detaljniji opis romana predstavljen je naniže u sinopsisu, ali ono što se ovde još mora istaći jeste da je roman produkt zaista ozbiljnog književnog rada, dugogodišnjeg iskustva, obuhvaćen je temeljnom i rigoroznom pripremom, i krajnji rezultat je nekoliko puta revidiran kako bi sam tekst bio što kvalitetniji. Roman je vrlo zanimljiv za čitanje bez ikakve sumnje, originalan u svojim nastojanjima i ovde se ne treba postavljati pitanje njegovog kvaliteta, jer određenu vrednost on svakako poseduje, već po mom neskromnom mišljenju treba odmah razmišljati o pristupu koji ćemo imati prilikom njegove prezentacije.

Sinopsis romana

          Roman Irina predstavlja prvi deo zamišljenog serijala koja prati sagu o kraljici Irini, zamišljenoj ćerki cara Stefana Uroša, zvanog Nejaki, za koga se smatralo da nema poroda i da se plamen velike dinastije Nemanjića ugasio nakon njegove smrti. Irinu spašava mladi sveštenik i iguman manastira Studenice Andragora Altomanović, i odvodi je u manastir Sv. Sofije na Svetoj Gori koji je upravo Andragora osnovao, gde je predaje na čuvanje monasima toga manastira u koje Andragora ima potpuno poverenje.

          Ovaj roman predstavlja krunu jednog dugogodišnjeg rada i proučavanja istorije, ali ne istorije iz onog činjenicama opterećenog ugla, već koristi prave istorijske događaje i likove kako bi stvorio jednu zamišljenu priču koja će uključiti naše najpoznatije ličnosti vremena koje obuhvata deceniju pred Kosovski boj, i jedan od najdramatičnijih perioda u celokupnoj srpskoj istoriji. Roman je potpuno delo fikcije bazirano na pravoj istoriji srpskoga naroda, ali roman je mnogo više od toga, on istražuje prevashodno ženu i žensko telo, otkriva čulnost iskustva koje Irina kao prelepa žena poseduje, i naročito pokušava da otkrije suštinu uloge koju je žena imala u onom vremenu. Žensko telo je centralni motiv romana, Andragora „školuje” Irinu da koristi svoje telo zarad ostvarivanja političkih i drugih ciljeva, jer niko neće Irini pokloniti presto, već će je proglasiti kopiletom i odbaciti poput njenog oca koji se nije umeo izboriti sa ambicijama domaće vlastele.

          Andragora primorava Irinu da vodi ljubav s njim kako bi otkrila svoje telo, kako bi zašla u dubine izazivanja čulnog zadovoljstva i kako bi znala ponuditi ono što druge žene nisu umele, i to sve zarad napredovanja na društvenoj lestvici. U tome mu pomaže Zira, lepa mlada Turkinja koju je Andragora spasao ropstva i koju je doveo kako bi Irini pružila neophodnu pomoć i podršku, ali i kako bi pomogla Irini u misiji na koju je Andragora kao duhovni otac uputio. Osim tela, Andragora govori Irini kako ona mora koristiti i svoje druge sposobnosti, prevashodno jezik i pričanje, jer to su oružja koja su dostupna ženama, i od lepo ispričane bajke ili priče možda će zavisiti i budućnost kraljevstva. Irina će koristiti svoje telo i svoju naraciju kako bi manipulisala ljudima na svom putu ka vrhu i u tome je ništa ne sme sprečiti. Opasnost koja je dolazila sa Istoka u vidu Turaka nevernika, bila je prevelika i srpska vlastela nije razumela važnost istorijskog trenutka i vreme je provodila u sitnim i beznačajnim zavadama, zato će Irina biti taj uticaj koji će ujediniti vlastelu pod jednom zastavom i sakupiti ih sa jednim ciljem, a to je da se odbrani zemlja od ljudi koji dolaze da pale našu zemlju, siluju naše žene i decu odvode u roblje, kako je Andragora to slikovito predstavio.

          Kako bi upotpunio svoju misiju za koju se oseća pozvanim da ispuni, Andragora koristi sve svoje trikove kako bi manipulisao izborom za budućeg patrijarha, i često putuje zemljom kako bi pridobio sve više saveznika za svoju svetu misiju i kako bi pobedio svoje neprijatelje. Njega ne podržava srpska vlastela, mnogi ga preziru, uključujući tu i kneza Lazara i njegovog uticajnog zeta Vuka Brankovića, koji ga smatraju nedostojnim svete stolice zato što je Andragora bio čovek koji nije živeo u skladu sa Bogom po njihovom mišljenju, spavao je sa tuđim ženama, koristio se lažima, manipulacijom, spletkama i zavadama kako bi ostvario svoje ciljeve, i to je ono što su mu najmočniji među srpskom vlastelom teško opraštali.

          Međutim, Andragora je znao da je poduhvat koji je preduzeo ipak prevelik za jednog čoveka i jednu mladu devojku, on je osnovao manastir Svete Sofije i tamo doveo najučenije ljude svoga doba, smestio ih je na jedno mesto i pružio sigurno utočište od progona, i tamo su monasi bili slobodni da praktikuju svoje veštine, koje često nisu bile u skladu sa crkvenim učenjem. Andragora je imao na umu jednu reformisanu crkvu, instituciju koja će pod svoje okrilje uzeti i znanje onoga vremena, koja će voditi računa o prošlosti i starim spisima koje je valjalo sačuvati od zaborava za buduće generacije. Osim toga, mnogi monasi su bili talentovani pesnici koji su imali zadatak osmisliti rodoljubive pesme, pesme koje će dugo odzvanjati u ušima svojih slušalaca i koji će imati za cilj uzburkati patriotska osećanja u narodu nakon što se pesme budu ispevale i proširile po narodu: pesme kao što su „Zidanje Skadra“, „Ženidba cara Uroša, „Uroš i Mrnjavčevići“, i mnoge druge. Krajnji cilj jeste ujedinjenje zemalja, i to je ono što će Irina otelotvoriti, zajedno sa svim svojim pomagačima u vidu monaha i samog Andragore, koji je trebalo da zauzme svoje mesto na krovu Srpske Patrijaršije.

          Roman koristi postmodernističke i post-kolonijalne tehnike i revidira, oživljava istoriju, približava je na određeni način i daje poreklo narodnim pesmama, otkriva neke naučne činjenice poput gravitacije ili toga da je zemlje okrugla, i sve to smešta u jedan omaleni manastir posvećen Sofiji, zaštitnici nauke i mudrosti. Takođe, Šekspirovi stihovi nalaze svoj put kroz pero mladog i talentovanog monaha Teofana koji sastavlja najlepše stihove koje je svet ikada čuo, i kroz ovu intervenciju u istorijskim činjenicama stvara se dramski efekat i jedan svet koji je auteničan i sebi svojstven, i čitalac shvata da je sve to izmišljeno, ali je previše duboko uvučen kako bi se konstantno bavio preispitivanjima, i nesmetano prati uzbudljivi život jedne mlade devojke Irine koja pokušava osvojiti presto u gotovo nemogućim uslovima.

          Andragora godinama vodi ljubav sa Irinom, ako se tako može nazvati to što su oni činili, Andragora nanosi bol Irini, primorava je na razne grozote, seksualne igre i mrcvari njeno telo kako bi je pripremio i za najokrutnije situacije, za dane kada će morati spavati sa moćnicima ovoga sveta, mnogi od kojih će imati posebne zahteve i koji se neće zadovoljavati običnim, nečim što mogu dobiti od svake devojke. Nakon što Andragora smatra da je Irina spremna, on je šalje na dvor kneza Lazara, pod izgovorom da je ona ćerka poginulog vojvode kome je oduzeta zemlja, i da je ona kao jedina naslednica došla izmoliti tu zemlju natrag. Na dvoru kneza Lazara Irina provodi dosta vremena, suočava se sa sumnjama Vuka Brankovića koji ne veruje u priču o njenom poreklu i smatra da tu ima neotkrivenih tajni, ali uspeva da pokupi simpatije Lazarevih ukućana koji je smatraju neodoljivom, naročito zbog svoje sposobnosti da ispriča najneverovatniju priču, i iz dana u dan broj njenih slušalaca postaje sve veći. Vremenom, čak i knez Lazar postaje neizostavan deo njene publike, i Irina postaje voljena kao nijedan gost na dvoru pre nje, naročito od strane Lazareve ćerke Olivere koja je opčinjena Irinom i njenom pojavom. Irina spava sa knezom poslednje veče svog boravka na njegovom dvoru, i to na način koji Lazar nikada nije doživeo, bilo joj je neophodno da uzburka Lazareva osećanja kako bi mogla njime manipulisati u danima i godinama koje dolaze, i podrška knjaza srpskog bila joj je više nego potrebna.

          Nakon ukazanog gostoprimstva, Irina i Zira se upućuju dalje ka gradu Golupcu, Lazar joj daje taj pogranični grad na upravu, ali tom oblašću već upravlja Miloš Kobilić, koji je takođe zasnovan na ličnosti poznatoj iz narodnih predanja, ali je gotovo potpuno izmišljen, osim dela kada se govori o njegovom junaštvu. Grad je zapušten i Irina želi da obnovi utvrđenja, ali joj nedostaje novca i Andragora joj pismom predlaže da se uputi za Budim, na dvor Ugarskog kralja Zigmunda, vrlo teškog i zahtevnog čoveka, ali nekoga ko joj može mnogo pomoći, i čija će vojska biti potrebna kada bude došlo do sukoba sa Turcima. Irina moli mrzovoljnog Miloša da joj bude pratnja na opasnom putu do Budima, i Miloš jedva pristaje na to, uprkos velikoj odbojnosti koju jedan prema drugom osećaju, i uprkos strahu koji je Irina imala od njega.

          Na putu za Budim, presreće ih odred neprijateljskih ratnika i njihova pratnja biva ubijena, dok je Miloš teško ranjen tokom sukoba, ali je ipak uspeo da herojskom borbom savlada daleko nadmoćnijeg neprijatelja i spasi Irini život. Odred je poslao Vuk Branković nakon što je nekako saznao tajnu Irininog porekla, i rešio je saseći problem u korenu. Nakon neuspeha njegovih vojnika, Vuk šalje delegaciju u Carigrad kako bi dobio odobrenje da uništi bogohulni manastir Svete Sofije, u kome se praktikuju nečastive radnje i gde se širi učenje đavola, a ne reč Gospoda Našeg Isusa Hrista. Branković uspeva u svojim namerama, manastir biva zapaljen i većina monaha biva ubijena, ali ne pre nego što su se Teofan i još neki monasi spasili sigurne smrti.

          Irina ostavlja povređenog Miloša na čuvanje kod jedne mađarske porodice, i ona i Zira nastavljaju svoj put. U Budimu Irina upoznaje Stefana Mačvanskog, Kapetana Kraljevske straže i čoveka vrlo bliskog kralju Zigmundu, i on obećava Irini da će joj omogućiti audijenciju kod kralja. Ipak, Zigmund je čovek koji ima „posebne” zahteve, on uživa u seksualnim igricama i iživljava se nad ženskim telom, što predstavlja savršenu priliku za Irinu koja je upravo zato školovana od strane Andragore, da pruži nešto što niko drugi nije mogao ili umeo, i ona provodi nezaboravnu noć sa kraljem Zigmundom koji postaje oduševljen Irinom i dovodi je na dvor. Irina takođe postaje dvorkinja kod kraljice Marije, Zigmundove ambiciozne i neposlušne supruge, koja nije zadovoljna svojim mužem i svojim statusom, i koja želi dobiti znatno veća ovlašćenja.

          Kraljica Marija stvara pakt sa Nikolom Garom, vrlo ambicioznim i beskrupuloznim čovekom, koji priprema zaveru protiv kralja Zigmunda, a sve uz svesrdnu pomoć kraljice Marije koja mu postaje ljubavnica. Irina se nalazi razapeta između dve vatre, nakon što ostvaruje bliskost i sa kraljem Zigmundom i sa kraljicom Marijom. Takođe, Nikola Gara i Stefan Mačvanski svaki pokušavaju da je iskoriste za ostvarenje sopstvenih ciljeva, i kraljevskom dvoru predstoji jedan užasno buran period, pun spletki, laži i ubistva, iz kojeg Irina mora izaći kao pobednik.