Kvarni vlaški pir

“Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.”

Opis romana

Zašto pročitati roman?

          U roman je uključeno ne samo istraživanje, već i godine slušanja raznoraznih pripovedanja o magiji s obzirom da sam odrastao u istočnoj Srbiji i da tečno govorim vlaški jezik, što je umnogome olakšalo prikupljanje građe za ovaj roman. Knjiga je prožeta ne samo autentičnim običajima i verovanjima, već sam pokušao i da ovu temu na koju je napisano veliki broj budalaština, izdignem na malo dostojanstveniji nivo koji bi podrazumevao i pošteno ophođenje prema vlaškim narodnim verovanjima koje nije samo produkt zaostalosti i neobrazovanja, već predstavlja nerazdvojno biće u razmišljanju i kulturi ovih ljudi.

          Nisam pokušavao da dogmatizujem priču o prirodi i našem otuđenju od nje, već samo da podsetim na jedan drugačiji modus življenja koji ne mora da znači da je gori od ovog našeg postojećeg. U ovom romanu pokušao sam da spojim uzbudljivu radnju sa ozbiljnim pitanjima koje likovi u romanu sebi moraju da postave, počev od svog osećaja neispunjenja, ličnog moralnog propadanja i onog društvenog, gde brak nije održivo rešenje ni za koga, gde ženski deo muškaraca koji bi trebalo da stoji kao simbol za osećajnost, neposrednost u življenju i ophođenju prema drugima, biva zaboravljen i napušten, i gde kao kazna za takav način života dolazi smrt i uništenje kao neizbežna posledica i jedini  mogući rezultat. Ovde se takođe bavim nasleđem, vaspitanjem, osećanjima incestuidnog, nemogućem spajanju sa prirodom i još neverovatnijim uspostavljanjem veze sa onim delom sebe koji i predstavlja život, ili bi to barem trebao da čini. Jezikom simbola i aluzija, učinio sam sve u mojoj trenutnoj moći da kompletiram jedno ozbiljno delo i da ga zaokružim atmosferom koja je na trenutke odbojna, ali čini mi se, barem isto toliko i privlačna.

Sinopsis romana

          Roman „Kvarni vlaški pir“ ne bavi se, kako bi možda iz naslova moglo da se nasluti, vlaškom magijom kao centralnom temom romana, već sam pokušao da se pozabavim onom sredovečnom životnom krizom koja čoveka tako često gura u eksperimente najrazličitije vrste, naročito kad se suoči sa svojom impotentnošću, kako u seksualnom, tako i u društveno-profesionalnom smislu.

          Glavni lik romana je Gordan Krivokuća, afirmisani novinar koji dugo nije praktikovao istraživačko novinarstvo, u bračnoj krizi naročito zbog činjenice da nemaju dece Vanja i on, i koga urednik šalje u istočnu Srbiju da iskopa još neku priču posle brutalnog ubistva koje se tamo dogodilo. Gordan je samo pola glavnog lika, druga polovina je ženska osoba sa različitim imenima, da ne otkrivam sve, koja je posle porodične tragedije( otac mentalno oboleo i pobio njenu majku i svekrvu, što sam opisao po istinitom događaju) krenula u osvetu nad svetom koji ju je tako okrutno razočarao. Ta osoba je Gordanov alter-ego u priči, ili je možda Gordan njena druga polovina, njihovo mentalno stanje se može sagledati samo kao skup razmišljanja i jednog i drugog lika. Ona je destruktivna sila, ćerka Boginje magije( Muma Paduri- koja odabira u svakoj generaciji po jednu naslednicu na koju prenosi svoje magijske moći), i ona koristi svoje moći da veže muškarce, odnosno njihove polne organe. Novinar Gordan se upliće u zamršen svet čulnog i nadrealnog postojanja, on biva omađijan od strane Velikog Vrača, čoveka koji želi da ukrade „tajnu života“ od svoje majke koja je naslednica velike Muma Paduri. Vraču je potreban čovek Ljubavnik, osećajna, neukaljana duša koja bi mogla da se stopi sa ženskim pandanom isto tako čiste duše, i da tako njih dvoje zajedno, ljubavnom silom koja je pokretač sveta, daju mogućnost starom Vraču da se useli u dušu jedne nevine devojčice i tako proživi još jedan život, a obred bi se zatim ponavljao u nedogled.

          Dok Gordan otkriva svetove novog postojanja, „ženska polovina“ se kreće po svetu i veže muškarce koji su spremni da varaju svoje žene i na taj način izdaju svetost bračnog vezivanja. Vezivanje se vrši uz pomoć crvenog konca natopljenog ženskom menstrualnom krvlju( i to od određenog dana tokom trajanja ciklusa) i vezivanjem devet čvorova na koncu koji predstavljaju naravno devet krugova pakla kroz koje muškarac prolazi do trenutka kada se konačno odlučuje da sebi oduzme život, ili je bolje rečeno nateran na takav čin. Ovde uvodim novi lik italijanskog psihijatra Viktorija Boamortea koji je po svemu polustvaran, polustvoren, nedovršen i nepotpun( zato mi je bilo potrebno malo egzotičnije ime za njega). Boamorte i sam biva vezivan od strane naše misteriozne žene, brak mu se raspada, gubi snagu, potenciju, ne može da misli, sposobnost maštanja i zamišljanja mu je drastično oslabljena, dakle klasični simptomi koji neizbežno vode u smrt, ali je nekim čudom pošteđen onog poslednjeg koraka i tako ostaje u životu, traži ženu za koju je povezao da je kriva ne samo za njegovo stanje, već je odgovorna i za smrt nekoliko njegovih pacijenata, kao i još ljudi u gradu za koje je saznao od svojih kolega.

          Jurnjava po svetu se odigrava, žena-veštica iz nekog razloga bira samo evropske prestonice, nastavlja da vezuje muškarce i Boamorte proživljava agoniju dok je traži, ali ne odustaje jer se smatra izabranim da zaustavi tu neograničenu količinu destruktivne energije i oslobođene seksualnosti, koja preti da uništi društveni poredak onakav kakav ga poznajemo( patrijarhalan, normiran, bezosećajan). Za to vreme, Gordan se vraća u Beograd nakon odsustva od šest meseci, bio je u transu, nerealnom svetu tih pola godine sa još jednom čistom dušom, poluretardinarom Bisom koja je sva nagon, reakcija na osećaj, želja, seksualno zadovoljstvo( ona je ta koja u Gordanu prepoznaje čistotu, na veliku radost Vrača koji se godinama trudio da joj pronađe adekvatnog partnera). Gordan više ne može da ostane pasivan, nezainteresovan, „impotentan“, u njemu se bude životni instinkti, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Vraća se svojoj ženi Vanji koja ga prihvata jer je i sama izgubljena, „neplodna“ i samodestruktivna, samo problem je što Gordan u sebi nosi sećanje na razvrat, nasilje i destrukciju koji su sastavni delovi onog slobodnog senzualnog života u kome je Gordan proveo poslednjih šest meseci, tako da Gordan, u sukobu sa starim i ovim novim probuđenim delom sebe, ostaje ponovo impotentan. Takvo stanje je neizdrživo i Gordan ubija Vanju jer se prepušta novoj sili, a ova previranja pomno prati misteriozna žena koja je videla Gordana u ONOM postojanju, pa je došla po njega puna nade u ljubav čistu poput najdubljih emocija.

          Ovo su ukratko dve trećine romana, ove delove prožimaju i neki jezivi opisi silovanja i ubistava, koje sam upotrebio najviše zbog toga da bi u što većoj meri dostigao atmosferu mračnog i nepoznatog, ali koja možda predstavlja i jedino moguću dimenziju autentičnog postojanja. Kontemplacije Viktorija Boamortea, Gordana i drugih, čvrsto su vezane i duboko ukorenjene u svet kojeg su se ti ljudi u suštini odrekli, a koji je sada došao svom silinom da ih proganja.

          Treći deo vraća roman na sam početak, pre svih košmara, iluzija, opsesija, izleta u nepoznato, otkriva Gordanove zablude i događaje onako kako su se zaista odigrali. Vraćamo se u svet neumoljive logike koji u fokus stavlja Gordanove  neuspele pokušaje da dobije dete, pa njegovo obraćanje vračari za pomoć, kada su jelte sve nade potonule, i dobijamo naizgled jasnu sliku o ostalim likovima iz romana. I ovde opet postoji jedno veliko ali, a to je koliko je Gordan u stvari voljan, ili uopšte sposoban, da se vrati u život koji ga toliko nije ispunjavao, i on sasvim logično bira da ostane u priči u kojoj je bio, svojevoljno ili ne, u prva dva dela romana. On uvlači sve aktere priče u svoje „zablude“(to koliko je nešto zabluda ili stvarnost to ostavljam eventualnom čitaocu), i kreće u obračun sa Velikim Vračom za koga je uspeo da dozna šta namerava da uradi.